Pod organskom poljoprivredom u Srbiji je oko 0,3 odsto ukupno obradivih površina, odnosno oko 10.000 hektara, što je malo u odnosu na evropski prosek. Na evidenciji Ministarsrtva poljoprivrede su 293 organska proizvođača. Ćevapi, pljeskavica, leskovački uštipci, naizgled običan restoranski meni ako mu se ne doda prefiks "organski". Posle nekoliko meseci eksperimentisanja, organska hrana našla se na meniju jednog poznatog beogradskog restorana. Imali smo pozitivan odziv na organsku hranu, tako da smo je ubacili u meni. Između organskih i običnih ćevapa, recimo, za koje se odlučuju? Više za organske, sada imamo samo organske i prodajemo ih više nego one stare prošle godine, kaže kuvar Milan Delić. Ali, to je tek u začetku. Organski obroci su 30 do 50 odsto skuplji. Dobijaju se bez herbicida, pesticida, veštačkih đubriva, hormona, antibiotika uz mnogo više ljudskog rada.
Pod organskom poljoprivredom u Srbiji je oko 0,3 odsto ukupno obradivih površina, odnosno oko 10.000 hektara, što je malo u odnosu na evropski prosek. Na evidenciji Ministarsrtva poljoprivrede su 293 organska proizvođača.
Ćevapi, pljeskavica, leskovački uštipci, naizgled običan restoranski meni ako mu se ne doda prefiks "organski". Posle nekoliko meseci eksperimentisanja, organska hrana našla se na meniju jednog poznatog beogradskog restorana.
"Imali smo pozitivan odziv na organsku hranu, tako da smo je ubacili u meni. Između organskih i običnih ćevapa, recimo, za koje se odlučuju? Više za organske, sada imamo samo organske i prodajemo ih više nego one stare prošle godine", kaže kuvar Milan Delić.
Ali, to je tek u začetku. Organski obroci su 30 do 50 odsto skuplji. Dobijaju se bez herbicida, pesticida, veštačkih đubriva, hormona, antibiotika uz mnogo više ljudskog rada.
Da bi se ušlo u proizvodnju organske hrane, potrebno je zdravo zemljište, voda u klasi one za piće i određena udaljenost od aerozagađivača. Od sklapanja ugovora sa kontrolnom organizacijom, preko perioda konverzije, do statusa organskog proizvođača, prođu tri godine.
"U startu je ova proizvodnja u odnosu na tradicionalnu izjednačena, kasnije, ulaganja su tri do četiri puta veća, utrošak radne snage je veći, kod konvencionalne proizvodnje je više herbicida, oni koriste hibride, a mi domaće sorte koje manje rađaju", kaže vlasnik organske farme Miodrag Radivojević.
Da bi se on dobio na ispravan način mora da se vodi računa o plodoredu, odnosno koja se biljka uzgaja pored koje. Ali, to je samo deo sistema koji mora da bude zatvoren.
"Gajimo žitarice koje su organske sertifikovane, autohtone, koristimo ih za ishranu živine, od živine dobijamo jaja i meso, od stoke ostaje stajnjak koji je neophodan da se prihrani zemljište", kaže Radivojević.
Godišnja ulaganja su oko deset hiljada evra.
"Nama je potrebna pomoć u repromaterijalu i subvencije u proizvodnim kapacitetima, prerađivačke kapacitete nemamo. Može da se zaradi da jedna porodica živi normalno gde su prihodi oko 50 do 100 hiljada mesečno", kaže Dragica Ostojić.
U Evropskoj uniji površina pod organskom proizvodnjom povećava se svake godine za pola miliona hektara. Trenutno je na oko 186.000 farmi. Cilj je da do 2020. godine 20 odsto poljoprivrednih površina bude pod organskom proizvodnjom.